Učionica kafe: Istorijat i počeci kulture kafe (I deo)

U saradnji sa međunarodnim espresso trenerom Radošem Raičevićem, delimo sa vama njegov autorski tekst o istoriji i počecima kulture kafe. Bilo da espresso pijete kod kuće ili na poslu, ili ste možda profesionalni ugostitelj, verujemo da ćete uz nova saznanja još više uživati u vašoj omiljenoj kafi.

Iako postoje mnoge legende o njenom poreklu, niko tačno ne zna kako i kada je kafa otkrivena.

Legenda iz Etiopije

Rast popularnosti i ljubavi širom sveta za ovim pićem potiče vekovima unazad do drevnih šuma kafe na etiopijskim visoravnima. Kako legenda kaže, baš tu je čuvar koza, Herder Kaldi, prvi otkrio potencijal ovih voljenih zrna.

Priča se da je Kaldi otkrio kafu nakon što je primetio da posle konzumacije bobica sa određenog drveta, njegova koza postaje toliko energična da nije želela da spava noću.

Kaldi je podelio svoja saznanja sa igumanom lokalnog manastira, koji je potom napravio piće sa tim bobicama i ustanovio da ga čuva budnim kroz duge sate večernje molitve. Iguman je dalje raširio svoje otkriće sa ostalim monasima u manastiru, i saznanje o energijji bobica je počelo da se širi.

Reč se pročula skroz na istok i vrlo brzo kafa je stigla do Arapskog poluostrva. Tako je počelo putovanje koje će dovesti ova zrna širom sveta.

Arapsko poluostrvo

Uzgoj i promet kafe počeo je na Arapskom poluostrvu. Do XV veka, kafa se uzgajala samo u jemenskom okrugu Arabije, a od XVI veka njena proizvodnja stiže i u Persiju, Egipat, Siriju i Tursku.

Njihova popularnost je počela da raste velikom brzinom i one vrlo brzo postaju mesto za sve ostale vrste društvenih aktivnosti

Dolazak kafe u Evropu

Evropski putnici koji su išli na Bliski Istok vratili su se sa pričama o neobičnom piću crne boje. Do XVII veka, kafa je napravila svoj put ka Evropi i postala popularna širom kontinenta.

Neki ljudi su reagovali na kafu sa sumnjom ili strahom, nazivajući ga “gorkim izumom Sotone.” Polemika o ovom novom piću je dostigla taj nivo da je traženo da sam Papa Klement VIII interveniše. On je pak odlučio da pre donošenja odluke proba napitak o kome se toliko govorilo i otkrio toliko zadovoljstvo u istom, da je kafa zvanično dobila odobrenje samog Pape.

Prve kafeterije

Uprkos takvoj kontroverzi, kafeterije su veoma brzo postajale centri socijalne aktivnosti i komunikacije u glavnim gradovima Engleske, Austrije, Francuske, Nemačke i Holandije. U Engleskoj su krenuli da niču “Penny Universities”, gde se po ceni od jednog penija mogla kupiti šolja kafe.

Do sredine XVII veka, bilo je više od 300 kafeterija u Londonu, od kojih su mnoge privukle istomišljenike, uključujući i trgovce, prevoznike, brokere i umetnike.

Sve više kompanija koje su počele da se bave kafom izrasle su iz tih specijalizovanih kafeterija.

Novi svet

Sredinom XVII veka kafa je stigla i u New Amsterdam, kasnije nazvan New York.

Iako je popularnost kafeterija brzo rasla, čaj je ipak nastavio da bude omiljeno piće u Novom svetu do 1773. godine, kada su se kolonisti pobunili protiv velikog poreza na čaj, nametnutog od strane kralja Džordža III. Pobuna, kasnije nazvana Bostonska čajanka, je zauvek promenila američko tržište i njihovu kulturu u ispajanju kafe.

Plantaže kafe širom sveta

Kako je potražnja za kafom nastavila da se širi, postavilo se pitanje gde gajiti kafu van Arabije? Holanđani dolaze do sadnica kafe u drugoj polovini XVII veka, ali njihovi prvi pokušaji da se kafa zasadi u Indiji nije uspela.

Ipak, svojom upornošću u predelu Batavi, na ostrvu Java, uspeli su da naprave vrstu koja je i danas veoma popularna širom sveta. Uspeh sa Jave uskoro proširuju i na ostrva Sumatra i Celebes.

Dolazak kafe u Ameriku

Gradonačelnik Amsterdama 1714. godine, kao poklon kralju Luju XIV šalje mlade stabljike kafe. Ubrzo potom Kralj naređuje da se ta nova vrsta zasadi u Kraljevskoj Botaničkoj bašti u Parizu. Godine 1723. mladi pomorski oficir, Gabrijel De Clieu, dobija sadnice iz Kraljeve bašte, sa zadatkom da ih odnese u neku od kolonija.

Uprkos izazovnom putovanju, u kombinaciji sa lošim vremenom, i saboterom koji pokušava da uništi sadnice, kao i napadom pirata, on uspeva da ih bezbedno transportuje na Martinik.

Kada je zasadio sadnice, one nisu samo cvetale, već su jako brzo napredovale. Gabrijel De Cileu je zaslužan za širenje ove kulture na celo ostrvo i to na preko 18 miliona stabala kafe narednih 50 godina. Još više iznenađuje podatak da je tih par sadnica roditelj svih drveća kafe širom Kariba, Južne i Centralne Amerike.

Sva kafa iz Brazila duguje svoje postojanje osobi po imenu Francisco de Mello Palheta, koji je upućen od strane cara u Francuskoj Gvajani da posadi stabla kafe.

Francuzi nisu bili spremni da dele, ali supruga francuskog guvernera, očarana njegovim izgledom, daje mu veliki buket cveća – stavljajući u njega dovoljno semena kafe da počne ono što je danas industrija vredna milijarde dolara.

Misionari i putnici, trgovci i kolonisti nastavili su da šire seme kafe u nove zemlje, a drveće kafe je zasađeno širom sveta. Plantaže su osnovane u veličanstvenim tropskim šumama i na najtežim planinskim visoravnima. Neki usevi su cvetali, dok su ostali bili kratkotrajni. Nove nacije su formirane na ekonomiji kafe.

Pratite naš blog jer ćete u drugom delu ove zanimljive teme saznati koje sve vrste kafe postoje i kakve sve fantastične ukuse poseduju.